Maqollar.uz
Қўполнинг ўпганидан Тўқолнинг тепгани яхши.
* * *
Qoʼpolning oʼpganidan Toʼqolning tepgani yaxshi.
* * *
A bull in a china shop.
* * *
Слон в посудной лавке.

Boshqa maqollar

Пичоқни аввал ўзингга ур, Оғримаса - бировга.
* * *
Pichoqni avval o‘zingga ur, Og‘rimasa - birovga.
* * *
Do as you would be done.
* * *
За худо примись, а худо за тебя
Ўйламаган ўкинар.
* * *
O‘ylamagan o‘kinar.
* * *
On the spur of the moment.
* * *
Под влиянием минуты.
Кунда келадиган меҳмоннинг қадри йўқ.
* * *
Kunda keladigan mehmonning qadri yoʼq.
* * *
A constant guest is never welcome.
* * *
Частого гостя радушно не встречают.
Қўйчивон кўп бўлса. Қўй ҳаром ўлар.
* * *
Qo‘ychivon ko‘p bo‘lsa. Qo‘y harom o‘lar.
* * *
Too many cooks spoil the broth
* * *
У семи нянек дитя без глазу.
Оёғидан қулаган туради, Оғзидан қулаган турмайди.
* * *
Oyogʼidan qulagan turadi, Ogʼzidan qulagan turmaydi.
* * *
Better the foot slip than the tongue.
* * *
Слово не воробей, вылетит — не поймаешь.
Иш қилсанг, хайрли қил.
* * *
Ish qilsang, xayrli qil.
* * *
A labour of love.
* * *
Добрые дела говорят сами за себя.
Эрта турган йигитнинг ризқи ортиқ, Эрта турган аёлнинг бир иши ортиқ.
* * *
Erta turgan yigitning rizqi ortiq, Erta turgan ayolning bir ishi ortiq.
* * *
He that will thrive must rise at five.
* * *
Кто хочет преуспевать, должен пораньше вставать.
Нафсини тийган киши султон бўлур, Нафсини тиймаган киши ултон бўлур.
* * *
Nafsini tiygan kishi sulton bo‘lur, Nafsini tiymagan kishi ulton bo‘lur.
* * *
If you do not master your passion, passion will master you.
* * *
Если не поборешь страсть, будешь её рабом.
Кеккайганга кеккайгин, энкайганга энкайгин.
* * *
Kekkayganga kekkaygin, enkayganga enkaygin.
* * *
To turn the tables.
* * *
Поменяйтесь ролями.
Тилни боғла дил билан, Дилни боғла тил билан.
* * *
Tilni bogʼla dil bilan, Dilni bogʼla til bilan.
* * *
Virtue dwells not in the tongue but in the heart.
* * *
Язык в меду, a сердце в желчи.
Ёмондан қарз олсанг, ҳам йўлда қистайди, ҳам гўрда.
* * *
Yomondan qarz olsang, ham yoʼlda qistaydi, ham goʼrda.
* * *
As a tree falls, so shall it lie.
* * *
Куда дерево клонилось, туда и повалилось.
Чала довруққа чол йиқилар, Хотинни сўксанг, обрў тўкилар.
* * *
Chala dovruqqa chol yiqilar, Xotinni so‘ksang, obro‘ to‘kilar.
* * *
He that speaks ill of his wife, dishonours himself.
* * *
Уж лаяла бы собака чужая, а не своя.
Сўз айтганда ўйлаб айт, Оқибатини билиб айт.
* * *
So‘z aytganda o‘ylab ayt, Oqibatini bilib ayt.
* * *
One’s word is one's bond.
* * *
Быть хозяином своего слова.
Нон емоқчи бўлсанг, ўтин ташишдан эринма.
* * *
Non yemoqchi boʼlsang, oʼtin tashishdan erinma.
* * *
He that would eat the fruit must climb the tree.
* * *
He потрудиться, так и хлеба не добиться.
Отангга ақл ўргатма.
* * *
Otangga aql oʼrgatma.
* * *
Teach your grandmother to suck eggs.
* * *
He учи рыбу плавать.
Ҳар чинордан бир япроқ.
* * *
Har chinordan bir yaproq.
* * *
Small profits and quick returns.
* * *
И дешево продают, да наживаются; и дорого продают, да проживаются.
Ҳар яхшида бир “аммо” бор. Ҳар ёмонда — бир “лекин”.
* * *
Har yaxshida bir “ammo” bor. Har yomonda — bir “lekin”.
* * *
There are two sides to every question.
* * *
Палка о двух концах.
Шамолга қарши тупурма, Юзингга тушар.
* * *
Shamolga qarshi tupurma, Yuzingga tushar.
* * *
Throw straws against the wind.
* * *
Против собак волка в помощь не кличут.
Юз ҳунарни чала билгандан, Бир ҳунарни тўла бил.
* * *
Yuz hunarni chala bilgandan, Bir hunarni to‘la bil.
* * *
Jack of all trades and master of none.
* * *
3a все браться и ничего толком не уметь.
Бошинг икки бўлмагунча. Молинг икки бўлмайди.
* * *
Boshing ikki bo‘lmaguncha. Moling ikki bo‘lmaydi.
* * *
Bachelor's fare: bread and cheese and kisses.
* * *
Любовь холостого, что вешний лед.
Абжир бўлса фарзандинг, чўлдан нон терар, Ялқов бўлса фарзандинг, ердан дон термас.
* * *
Abjir bo‘lsa farzanding, cho‘ldan non terar, Yalqov bo‘lsa farzanding, yerdan don termas.
* * *
All is grist that comes to his mill.
* * *
Кому мертвец, а нам товарец
Кўпчилик бирикса, тоғни қулатар.
* * *
Ko‘pchilik biriksa, tog‘ni qulatar.
* * *
There is safety in numbers.
* * *
В единении сила.
Аҳмоқнинг ўзи билмас, Билганнинг сўзига кирмас.
* * *
Ahmoqning o‘zi bilmas, Bilganning so‘ziga kirmas.
* * *
Art has no enemy except ignorance.
* * *
Лучшее дарование — ум, худшая беда — невежество.
Болани ёшдан асра, Ниҳолни бошдан асра.
* * *
Bolani yoshdan asra, Niholni boshdan asra.
* * *
As the twig is bent, so the tree is inclined.
* * *
Гни дерево, пока гнется
Сўз ўлчови оз, ознинг маъноси соз.
* * *
So‘z o‘lchovi oz, ozning ma'nosi soz.
* * *
All work and no play makes Jack a dull boy.
* * *
Мешай дело с бездельем, проживешь век с весельем.
Бой бойга боқар, Сув сойга оқар.
* * *
Boy boyga boqar, Suv soyga oqar.
* * *
Half the world knows not how the other half lives.
* * *
Богатый никого не помнит — только себя помнит.
Яхши кийсанг — эл кўрар, Яхши юрсанг — эл суяр.
* * *
Yaxshi kiysang — el koʼrar, Yaxshi yursang — el suyar.
* * *
It's not the gay coat that makes the gentleman.
* * *
He одежда красит человека.
Меҳмонхонанг тор бўлса ҳам, Меҳри дилинг кенг бўлсин.
* * *
Mehmonxonang tor bo‘lsa ham, Mehri diling keng bo‘lsin.
* * *
The fairer the hostess, the fouler the reckoning.
* * *
Мягко стелет даже сткоспать.
Қийинчилик меҳнат билан енгилар.
* * *
Qiyinchilik mehnat bilan yengilar.
* * *
Many can bear adversity, but few contempt.
* * *
Золото не в золото, не побывав под молотком.
Аҳмоқ уйининг тўрини бермас, Қайта уникига меҳмон келмас.
* * *
Ahmoq uyining to‘rini bermas, Qayta unikiga mehmon kelmas.
* * *
A fool always rushes to the fore.
* * *
Попа да дурака в передний угол сажают.
Ўтиб кетган ёмғирнинг кетидан ўпкалама.
* * *
O‘tib ketgan yomg‘irning ketidan o‘pkalama.
* * *
What's done can't be undone.
* * *
Что с возу упало, то пропало.
Аҳмоқнинг дўсти кўп. Пиёзнинг — пўсти.
* * *
Ahmoqning do‘sti ko‘p. Piyozning — po‘sti.
* * *
More know Tom Fool than Тоm Fool knows.
* * *
Дурак давку любит.
Тер тўкканга — беш ёнғоқ, Тўкмаганга — пуч ёнғоқ.
* * *
Ter toʼkkanga — besh yongʼoq, Toʼkmaganga — puch yongʼoq.
* * *
No sweet without sweat.
* * *
Горесть не принять — и сладкого не видать.
Билмаганни сўраб ўрганган — олим, Ҳеч нарса сўрамаган — ўзига золим.
* * *
Bilmaganni so‘rab o‘rgangan — olim, Hech narsa so‘ramagan — o‘ziga zolim.
* * *
He that nothing questioneth, nothing learneth.
* * *
He стыдись спрашивать: чем больше узнаешь, тем сильнее станешь.